среда, 24. април 2013.

Nevernica

Dahtali su oboje u polumraku sobe u kući njenog momka. Karao ju je otpozadi, dok je ona rukama bila oslonjena na radni sto njenog dečka Vlade. Bilo je leto, oko 8 uveče. Andrea ni sama nije shvatala koliko je smotana i povodljiva. Iako je radila 2 posla, povremeno čak i 3, nije mogla da ispliva. Uvek je falilo novca. Ni Srđanove ’’donacije’’ nisu bile dovoljne. Tih 20, 30, 50 evra koliko bi joj davao za ove povremene izlete, nije moglo da pokrije troškove nezaposlenih roditelja. A delovalo je sve tako čarobno u početku. Mislila je da ju je sreća konačno pogledala, po prvi put u životu. Da preko svog sadašnjeg momka Vlade, upozna Srđana, dečka Vladine najbolje drugarice. Zgodnog, lepog, nabildovanog. I zabavnog, kako zabavnog! U početku... Toliko ju je zasmejavao, do suza. Bio je živa vatra, skoro neuhvatljiv. Pun para, ali diskretnog stava. Dobar i brz auto, koji nije upadao u oči. I papirić sa brojem njegovog telefona, na slavi kod Vlade. U trenutku kad je pijani razgovor za stolom dostizao svoj vrhunac, i kad su se svi nadvikivali, i niko nije gledao. Prvo tajno viđenje, kakvo uzbuđenje. Pa drugo, još veće. Pa treće, odlazak van grada u vikendicu Srđanovog druga. Posle toga je bio drugačiji. Sve hladniji. I sebičniji. Nadala se da će ostaviti Milenu, Vladinu najbolju drugaricu sa kojom je Srđan bio više od 4 godine. Ali duboko u sebi je znala da se to neće desiti. Grizla ju je savest što vara dečka. Ali ponekad i nije. Ponekad je bilo tako dobro. I sad kad su odlučili da organizuju roštiljanje. Kad je Vlada otišao do prodavnice. A Srđanova Milena se brinula oko vatre. Opet je Srđanov poziv glavom delovao kao dobra ideja u početku. Baš kao i kada je prvi put legla sa službenikom italijanske ambasade čijeg je sina čuvala. I tada je osećala krivicu. Ali on je izašao pred nju držeći se za svoj kurac. Svoj tako lepi, čvrsti kurac. Dugačak, a ne mnogo debeo. Kakva slast za njenu utrobu. A još veća za usta. I lice. O kako je volela da trlja Italijanov kurac o svoje lice! I da je on od uzbuđenja poprska svojom vrelom, gustom spermom. A ona se onda na brzinu obriše vlažnom maramicom. Kako mu ga je samo lizala kružno i jako. Italijan joj je priznao da ga ni profesionalne prostitutke u Holandiji nisu tako zadovoljile. Obožavao je ovu bebisiterku. Zašto li je sada mislila o tome, dok je Srđan žestoko prodirao u nju u sobi njenog momka? Prisećala se jedne prevare dok čini drugu. Njen dečko Vlada ju je uvek posmatrao sa nekim divljenjem, kao da je fatalna. Andrea nikada nije mogla da shvati to njegovo slepilo. Niti se previše trudila oko njega. Kako nije video da je ona jedna običan blesavica? Da je smlata, malerozna, depresivna, da je uvek loše raspoložena? Da je gubitnik, da joj ništa ne polazi za rukom? Šta je to Vladimir video u njoj? Sama sebi se gadila. Mrzela je svoje male grudi koje je Srđan uvek ismevao rečima :
-’’Mini plazma, ne pušta te da odrasteš’’
Nije je zanimalo ni njeno lepo telo, noge, guza, ramena. Potpuno je bila zapuštena. Nije umela ni lepo da se obuče. Uvek je hodala skupljenih i ruku prekrštenih preko ramena. Kompleks za kompleksom. Kao neka baba od 80 godina kojoj su svi pomrli i koja ne oseća da više pripada na ovom svetu. Šta li je Vladimira držalo pored nje, nije mogla da shvati. Loš spoj. Izuzetno loš spoj. Znala je to još kad ju je prvi put ugledao i kad mu se osmeh razvukao na licu. Baš kao i svaki sledeći put kad bi je video. Makar nije mnogo pričao i davio je. Ali Vlada nije odstupao u svojoj tupavoj zaljubljenosti. A Andrea nije popuštala u svojoj gluposti, impulsivnosti i beskrajnoj nemoralnosti. Duboko u sebi je imala jedno malo zrno, klicu, koja ju je terala da pravi budalom jedinu osobu koja ju je ikada iskreno volela. A ta klica bi s vremena na vrema naglo eksplodirala u gromadu, celu planinu. Stvarala je novu ličnost. Možda baš tu fatalnu koju je Vlada video u njoj. A kada upadne u taj divlji, nekontrolisani vrtlog, Srđanova kurčina je odmah tu pored. Da je jebe i sjebe. I da se Srđan oseća tako superiorno. Da se smeje u lice svom drugu, čiju devojku jebe za pare. Ali ne zato što mora da joj plaća, dala je ona sama, ubrzo. Već da je ponizi. I nju i Vladu. On mu jeste bio drug, ali ga Srđan nešto i nije gotivio. Ionako je on bio Milenin drug. Srđan nikada nije voleo da se druži previše s njim, iako mu se Vlada divio. A imao je i zašto.
-’’Ma ko ga jebe’’-pomislio je kad je odlučio da pojebe Andreu-’’Ionako se s njim družim samo zbog Milene’’
Srđan ju je trpao a Andrea je spuštene glave uživala u čvrstini njegove muškosti. Njena prljavost ju je još više palila. Čim je Srđan izvukao kitu iz nje, znala je da mora da se prene i da klekne. Da ga dočeka u usta. Srđan je obilno svršio. Andrea je sve progutala. On je onda iscedio još 2,3 kapi, a Andrea ih je kažiprstom skinula sa glavića i polizala. Srđan je obukao svoju svilenu, crnu, prugastu i preskupu košulju kratkih rukava i bacio 20 evra Andrei koja je sedela na podu ispred njega.
-’’Evo ti. Sad se vrati svom dečku koji ti skida zvezde sa neba. Jadnice’’-rekao je Srđan
Zašto li je morao da je vređa? Zar mu nije bilo dovoljno?-mislila je Andrea
Začuo se Vladimirov drndavi auto. Stiglo je sveže meso. Srđan se stuštio niz stepenice. Andrea je otišla u kupatilo da se malo uredi. Imaće šta da priča svojim jedinim dvema drugaricama. I da se s njima krišom smeje. Opet su se svi skupili u dvorištu. Smejali su se i puštali muziku do duboko u noć. Tu lepu letnju noć. Sav posao oko roštilja su radili Vlada, Andrea i Milena. Srđan ništa nije pipao.
-’’Šta ti uopšte radiš?’’-pitao je u Vlada Srđana, kroz šalu
-’’Prcam’’-kratko je odgovorio Srđan.

Нема коментара:

Постави коментар