петак, 09. новембар 2012.

Part I "Pretnja"

"Malena, sta cu da ti radim" opseda me tvoja slatka pretnja jos od onog dana kada si mi je prvi put uputio.U san tonem sa njom i budim se sa njom u mislima, okupana znojem. Od bezbroj izrecenih mi.... od ove sam zadrhtala u istom trenu. I sada to cinim u iscekivanju, dok nesigurnim prstima zatvaram kapiju i polazim polako dvoristem prema vratima koja ces svaki cas otvoriti.
Podizem pogled sa vrha svojih cipela, sklanjajuci pramen kose sa lica. Smesis mi se blago i obecavajuce.
Otvaram usta zeleci nesto da kazem, da prekinem tu tisinu .Primecujes koliko sam uzbudjena i pomalo zbunjena i sprecavas me u nameri trudeci se da mi olaksas, povlaceci me za ruku u kucu.
Pogledi u polutami. Tisina. Cuje se samo nase ubrzano disanje i tup udarac moga tela koje nabijas na ulazna vrata svom tezinom, pribijajuci mi ga vec tvrdog na stomak, zeleci da mi dokazes svoju zelju - tako, bez ijedne reci. Ljubis me kao da ti zivot od toga zavisi, rasplices mi kosu, ujedas, vestim prstima otkopcavas kosulju i zarivas glavu medju moje grudi. Ne das mi da te diram. Spustas se polako klizeci ispred mene. Osecam kako mi vrelim prstima mazis gleznjeve a onda kreces polako uz moje noge navise povlaceci mi usput suknju prema struku. Stiskas me za guzu i zarivas mi glavu medju noge. Tvoj jezik spreda prati pokrete tvojih ruku dok mi polako svlacis gacice preko guze.
"Ne diraj me!!" mucis me, gledajuci me odozdo tako pribijenu uz vrata, rasute kose, raskopcane kosulje, sa izbacenim grudima koje se dizu i spustaju sa mojim sve ubrzanijim disanjem, nogu blago rastavljenih...bez gacica. Uzivas u prizoru, nasladjujes se, raspaljuje te moja nemoc, moji drhtaji, osecas koliko sam uzbudjena, kako mi telo gubi snagu. Da....to si zeleo da vidis, to si hteo. Vidim da ti se svest vec pomutila, zarivas ponovo glavu medju moje noge, odlucno i jako celom sirinom jezika zestoko me lizes od rupice do klita nekoliko puta i onda se zadrzavas na njemu, sisajuci pa nabijajuci naizmenicno cas jezik, cas prste duboko u mene. Jedva razaznajem reci koje mi upucujes dok skoro sedim na tebi od slasti koja mi lomi telo, zarivajuci ti prste u kosu. Ne das mi da svrsim. Hvatas me rukom oko struka i prebacujes preko komode u hodniku, lomeci me. Rastavljas mi noge siroko i grubo da me vec boli u preponama. Jecim u iscekivanju, a onda osecam kako mi pribijas glavic na sam ulaz, kako me mazis sa njim celom duzinom izludjujuci me, razmazujes moje sokove a onda na kratko samo legnes preko mene nudeci mi svoje usne vec umazane od mene i promumljas "Da ga nabijem do kraja, a?"
"Nabij ga!" cujem sebe kako nestrpljivo vicem, ne poznajuci sopstveni glas.
Navaljujes se na mene silovito, kao razjareni bik, zabadajuci ga svom snagom, lica zarivenog u moju kosu. Plasim se vec da ces me polomiti tako silovit i kao u izmaglici samo cujem lomljavu stakla, cujem kako se nesto rusi sa komode, hvatam se cvrsto za ivice da ne skliznem, isturam ti se jos ...ukoliko je to uopste vise moguce. Jos jace me stezes za kukove i povlacis sebi u ritmu svakog uboda. Daa...ona poznata slatka plima polako nadolazi, znojim se i vristim vec ...zvuk tvojih muda po meni lepljivoj, tvoje AA!! kojim pratis svaki ubod...i ne cujem vise nista.... osecam samo snazne grceve koji mi lome telo i kako podrhtavam na njemu, stegnuta tvojim rukama, dozivam te imenom potpuno nesvesna da to cinim. Kratkim trzajima jos zarivas se u mene puneci me u mlazevima do poslednje kapi....a onda...mirujes.... celim telom, samo rukama me jos uvek stezes, zabijas mi nokte u kozu i grizes za ledja.
Trenutak ili vecnost, ne znam. Vadis ga polako, bas polako nevoljno. Zavlacis ruku medju moje noge i razmazujes po meni svoju spermu koja se izliva iz mene, a svaki tvoj dodir me skoro boli kao da diras u zivu ranu. Uspravljas se lagano i povlacis me za sobom.
Stojimo jedno naspram drugog, klecavih kolena gledajuci se sa smeskom. Sklanjas mi lepljivi pramen kose sa ociju...ja ti nezno prstima brisem oroseno celo.
"Ako si mislila da je to sve, grdno si se prevarila mala!" Lakim pokretom kao perce prebacujes me preko ramena poput pecinskog coveka i kreces stepenicama uz glasni osmeh "hijene"....



Sledi nastavak...

Нема коментара:

Постави коментар