недеља, 25. новембар 2012.

Hatidže

Afrika. Crni kontinent.
Od ovog trenutka pa nadalje, slede priče iz doba mog života koji sam proveo u Africi. Moram da priznam da je taj deo mog života stvarno ostavio veoma jak utisak na mene.
Ipak je Afrika, Afrika...
...
Sedeo sam zavaljen u sedištu aviona za Tripoli. Bio sam malo skenjan. Naravno, posao sam dobio veoma lako, zahvaljujući već prethodnom mom angažmanu za istu kompaniju.
Ono što me je skenjalo su razne priče kojih sam se naslušao pre polaska na put. To su bile priče tipa, kako je Libija zemlja sa većinskim muslimanskim stanovništvom. Taj podatak je govorio da je tamo mnogo šta zabranjeno, što je za nas ostale bilo normalno. Pre svega mislim na alkohol i sex. Priče o patrijarhalnoj muslimanskoj zemlji i njihovim smernim ljudima, me je malo pokopala, jer su alkohol i sex stvari bez koje ja teško živim.
Da to i nije baš tako brzo sam se uverio. Pored toga što su stranci imali odredjene popuste po pitanju alkohola, u smislu da su ga mogli konzumirati u odredjenim količinama, na odredjenim mestima i slično, izneću i podatak da ni njihovo stanovništvo nije baš toliko smerno kao što želi da se prikaže.
Uostalom priče slede.
...
Na aerodrom u Tripoliju sam sleteo par dana ranije nego što je trebalo da se javim na posao. Hteo sam pre svega da malo osetim atmosferu zemlje u kojoj po prvi put dolazim, a i mesto u kome sam trebao da se javim za rad je bilo udaljeno nekih 250 kilometara od Tripolija.
Nakon carinskih formalnosti, napustio sam zgradu aerodroma i potražio taxi. Rešio sam da pronadjem smeštaj i tu noć provedem u Tripoliju.
Izašao sam iz klimatizovanog taxija na afričku vrelinu. Brzo sam našao smeštaj u jednoj privatnoj kući. Bila je to neka vrsta pansiona za strance. S obzirom na namenu, u njemu se mogao točiti alkohol, ali isključivo za strance. Uskoro sam saznao da se od alkohola služe samo vino i pivo, što je meni bilo dovoljno.
Osvežio sam se od napornog puta i izašao napolje. Ceo dan sam proveo u šetnji. Razgledao sam grad i pokupovao neke stvari, koje sam smatrao da će mi biti neophodne narednih dana kada budem počeo da radim.
Popodnevnu vrućinu sam izbegao u jednom lokalu. To je bio lokal gde su se prodavali tompusi na komad i točilo pivo. Za početak, meni sasvim dovoljno.
Već je polako padao mrak i ja se zaputih ka pansionu. Ušao sam unutra i za recepcijom umesto recepcionera, sada je bila jedna žena. Zanesen tako u mislima ja joj se javih na srpskom:
- Dobro veče...
- Jugoslavija – kliknu ona radosno.
- Da... – bio sam zbunjen...
- Moj muž... učila Jugoslavija... On oficir... Sada mrtva... – mucala je na teškom srpskom jeziku.
Pošto mi je sve to bilo simpatično, poželeo sam da se upoznam sa njom bolje.
- Da li mogu da dobijem jednu kafu – govorio sam polako, slog po slog, kako bi me lakše razumela.
- Kafa... da... – reče veselo uz osmeh – sedi ovde... odmah donesem...
Hatidže, kako se je zvala gazdarica pansiona je bila žena svojih 40 godina. Imala je veoma lepo lice, tako karakteristično za žene sa tog podneblja. Na glavi je imala obmotanu belu maramu, a na sebi široku i dugačku haljinu do zemlje. Nepravilan oblik haljine nije mi dozvoljavao da razaznam kakvo joj je telo, osim što sam naslućivao da ima velike sise. Ubrzo se je pred nama na stočiću dimila topla kafa, i nas dvoje se opustismo uz razgovor.
- Pa kako ide posao? – upitah ja tek da nešto kažem.
- Nije loše, samo znaš... žena u ovaj svet teško... pogotovo ja nema deca
- Pa zar ne možeš da se udaš ponovo?
- A... ne nikako... moj muž visoki oficir i poginuo... ja ovu kuća dobila od država... ako se uda sve izgubim...
- Kako si naučila srpski?
- Moj muž dok živ... mi svako leto na more u Ulcinj... i moj muž dobro govori srpski...
- Nego reci ti meni, gde ja ovde mogu da nadjem ženske... zabavu...
- Ima javna kuća... ali samo za ne muslimani... i stranci...
- Ma ne to. Neću da plaćam... Mislio sam zabava...
- Aaa... jako teško...
- A gde se ti zabavljaš?
Sada je Hatidže smerno spustila pogled na dole, namestila maramu na glavi i tiho rekla:
- Ja se ne zabavlja...
- Što? Nisi ti tako matora...
- Ja želi... ali nema gde... a i muž mrtav...
- Pa dobro, svaka čast njemu, ali ti moraš da nastaviš da živiš...
- Znam... moj muž mrtav 10 godina... ja prežalila sam ga... ali drugi loše kažu o meni ako se zabavljam...
- A šta ako drugi ne saznaju da se ti zabavljaš? – sada sam hteo da iskoristim situaciju i napadnem je. Iako nisam znao kakvo telo ima, palilo me je njeno lice, naročito ta njena pušačka usta.
- Pa ne može ovde zabavljati... drugi odmah vide sve...
- Ja znam kako možeš da se zabaviš, a da niko ne vidi i sazna...
- Kako? Nemoguće... – reče ona opet stidljivo gledajući u pod.
- Pa možemo se zabavljati kod mene u sobi i niko neće znati, a ti nećeš izaći iz svoje kuće... – sada već nisam imao šta da izubim. Ako bude sexa super, ako ne, vreme je da idem na spavanje jer sam kafu popio.
- Ti si lud... nikako – odgovori ona, mada sam bio siguran da sam u glasu osetio da ne misli tako.
- Ništa odoh onda ja na spavanje. Laku noć
- Laku noć. Popeo sam se uz stepenice u svoju sobu. Na brzaka sam se istuširao. Otvorio sam prozor jer je bila topla noć i tako go i skoro mokar legao na krevet. Samo što sam se bacio na krevet, začuo sam tiho kucanje na vratima. U početku nisam bio siguran da li neko stvarno kuca ili mi se to čini. Kucanje se ponovi, ovoga puta malo jače, ali još uvek tiho.
Ustao sam i otvorio vrata. Ispred je stajala Hatidže. Pogled joj je bio uperen u pod, a ruke prekrštene u visini stomaka.
- Ja došla... – rekla je tiho.
- Da? – bio sam zbunjen, jer je nisam očekivao, a na sve to zaboravio sam da stojim go kao od majke rodjen pred njom.
- Zabava... rekao si u soba... – ponovo će ona tiho.
- Izvoli – radosno je propustih u sobu i zatvorih vrata. ''Yes'' pomislih u sebi i rekoh – Jesi li za neko piće?
- Ne... samo hoću nešto kažem...
- Reci.
- Ja dugo nemala muško...
- Ne smeta, biću nežan...
- I nema skidanje haljine... samo tako mora...
Nisam je baš shvatio najbolje, ali ajde. Važno je nešto pojebati. Sve je bolje od drkanja.
Hatidže sede na krevet. Oslonila je svoja ledja na rukovhat i jednu nogu odigla na naslon kreveta. Drugu nogu je spustila na pod. Tako raširenih nogu ona zadiže dugačku haljinu i preda mnom se pokaza njeno prelepo belo telo. Imala je lepe duge noge, ravan stomak i obrijanu picu. Belina njenog tela je delovala nestvarno u polutami sobe.
- Ti lep čovek... – reče ona tiho i mahnu mi rukom ka sebi – Dodji... uzmi me...
Pogled na njeno lepo belo telo me uzbudi i kurac poče da mi se diže. Prišao sam joj i namestio se izmedju njenih nogu. Krenuo sam da je poljubim, medjutim ona okrenu glavu u stranu i dade mi do znanja da tako nešto ne želi.
Uhvatio sam rukom svoj kurac i namestio joj ga na ulazu u pičku. Tog trenutka sam shvatio da Hatidže želi samo sex. Bez dodirivanja, mazenja, ljubljenja i slično. Samo truli sex, kao čin parenja, koji će joj smiriti hormone koji je izludjuju. Kao da je izražavanje emocija veća sramota od samog čina jebanja. Ok, pomislih i polako joj gurnuh kurac u pičku. Bila je topla i vlažna, spremna da ga primi. Osetivši njenu vrelu vlagu medju nogama ja ga sjurih do jaja. Ona samo bučno ispusti vazduh iz svojih nozdrva i sklopi oči.
Počeo sam da je tucam. Lagano i temeljito. Na moje iznenadjenje, Hatidže, ne samo što nije ispustala glasove, nego nije ni uzbudjeno dahtala. Izraz njenog lica je delovao kao da ne jebem nju. Pa više bi se uzbudila kada bi gledala kako jebem neku drugu pored nje. Uplašio sam se da ne radim nešto kako treba i ja ubrzah ritam jebanja. Sada sam je momački udarao jajima po dupetu i nabijao joj kurac do kraja. Njen izraz lica i ponašanje se nisu promenili.
Jebo ti ovaj sex, pomislih, kao da prcam lutku na naduvavanje iz sexi šopa. Ubrzao sam ritam još brže i jače kako bih skratio ovo bezosećajno parenje. Krenula mi je sperma iz muda preko kurca u nju. Intenzitet mog svršavanja je bio otprilike kao kod svakodnevnog drkanja.
Onda promena.
Osetivši valjda moju toplu spermu u sebi, Hatidže više nije mogla da kontroliše svoje telo. Počela je da drhti i isprekidano diše na nos. Usta nije ni otvarala. Njeno telo se je treslo sve vreme dok sam joj ga nabijao i ispumpavao spermu u njoj.
Kada sam svršio, misleći da je gotovo, Hatidže po pvri put okrenu lice ka meni i pogleda me. Ja je tada uhvatih za sise preko haljine stegnuh snažno i nastavih da jebem.
- Ohh... kako je lepo... – otelo joj se tiho i ona ponovo okrenu glavu u stranu.
Nastavio sam da je jebem na isti način i u istoj pozi kao malo pre. Razlika je bila samo u tome što sam joj sada gnječio dojke. Hatidže je i dalje ćutala i bučno ispustala vazduh niz nozdrve.
Njeno telo, ponovo izdajnički poče da drhti dajući mi do znanja da je udara orgazam. Ja ubrzah i ponovo se prosuh u nju. Stenjao sam i bljuvao ogromnu količinu sperme u njenu pičkicu. Kasnije sam shvatio da ni ja nisam pustio glas za vreme sexa. Valjda instiktivno zbog nje.
Klonuo sam zadihan glavom na njene velike dojke. Mislio sam da tako malo ležim na tim toplim sisama i dodjem do daha. Medjutim, Hatidže me blago odgurnu rukama za ramena i dade mi do znanja da želi da ustane. Odvojio sam se od nje i stao pored kreveta.
Ona ćuteći ustade, spusti haljinu i namesti je malo rukama.
- Shvataš... ako neko ovo zna... ja mrtva...
- Ne brini... Nisam lud da bilo kome pričam o ovome. – Rekao sam joj iskreno i prišao i poljubio je u obraz. Obraz joj je bio vreo i mekan.
Ona se samo nasmeši i tiho, kao što je i ušla, izadje iz moje sobe.
...
Jutro. Probudio sam se istuširao i rešio da napustim pansion. Prošetaću malo, ručati negde i u tri uhvatiti voz za mesto gde sam trebao da radim.
Sišao sam dole. Na recepciji je bio recepcioner Arapin od juče. Platio sam i bez reči napustio pansion.
Izašao sam na vrelo Libijsko sunce.

Нема коментара:

Постави коментар