понедељак, 05. новембар 2012.

Grupnjak

Evo završilo se i matursko vece. Srednju školu sam završio. Dele nam diplome. Mene pece u grlu. Znam da se naš mali razred rastaje. Sve lepo i nezaboravno je prošlo, ljudi postajemo. A i zaista smo se raspršili. Miki je otišao u London. Ivan i Stevan su se vratili u rodnu Banja Luku. Moja devojka... Žaklina je otišla kod majke da živi u Skoplje. Posvadali smo se. I eto... A ne znam kako to. Nisam imao zle namere. Samo...samo da je cula od mene još jednu recenicu. Nikad to sebi necu oprostiti. Zbogom Žaklina. Tri godine gluvarim.Posla nema.A nemamo para za studije.Odlican sam dak bio.Mama radi u nekoj lošoj firmi. A tata je penzioner.Ceo život je ovu zemlju gradio.A sad ništa nema."Imam tebe sine i Jovu,šta ce mi više". Jovan je moj stariji brat.Živi u Kikindi,tamo se i oženio.Pesma kaže:"Kad dodu teški dani,kad odu svi jarani..." Smislim od dosade da upišem kurs Engleskog jezika.Ingliš znam odlicno ali nije na odmet.Možda cu i nekog upoznati.I zaista ispred mene u klupi zanosna plavuša.Kosa kraca talasasta.Lepa?...Andeo sa neba. Cisto lice.A tek struk.Guza.Sike.Jaca trojka,valjda šta ja znam.Beli zdravi zubi.Zavidim momku koji je ima. U pauzi mi je prišla da cigaretu zapali.Marija se zove.Pricamo.Smeje se.A ja znam da animiram svakog, i muško i žensko.Zato sam bio omiljen u razredu.Drugi dan mi je predložila da je poducavam Engleski. Vidi da ja jako dobro znam. E bene,ja obecam kao iz puške. I knjige cu joj nabaviti. "Super"! Seva ona ocima,oduševljena. Vracam se kuci sretan.Idem na mlazni pogon. Kako žensko može da muškarcu da toliku snagu? A za ove tri godine. Uhvatila me neka seta. Melanholija. Pobrkao sam loncice. Nigde društva,nove ljubavi.Kad vec ne studiram voleo bih imati posao.Ženu svoju.Od brige me malo kosa napušta,malo samo.A subotom mi najgore.Svadbe. Ðetici slave.Znam da svak svog voli.Ali urlanje sirena od auta.Pucnjava kao rat da je.Grmi Kalašnjikov.Svaki metak kao da se u mene urezuje.Da dokažu kako se njihov iz junacke kuce, oženio.Ih.Prikocite malo braco Ðetici.Neko je možda bolestan.Nekome je neko umro.Neko je tužan.Samo da se vaši žene?To je glavno. Ne treba nikom drugom ni posla,devojke,žene.Ne možemo svi komunisti biti.Snašao sam se.Stavim slušalice i odvrnem muziku.Samo ženske vokale.Cesto me uspava Madona,Šakira,Dragana.... Dolazim sretan na predavanje.Opet cu Mariju videti.Kad tamo.Sve mi se srušilo.I okrenulo.Ona u klupi sa momkom sedi.Ne gleda me.Pricaju, smeju se.On visok ,pa skoro plav.Kraca kosa.Znam ga.Vozi BMW.To je sin nekog krivorepog Mirka.Ðubre taj Mirko.Stara obogacena komunjara."Tiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiito, a Tiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiito,a drug Tiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiito",uvije on kao i svi takvi.A koliko bi puta to ime spomenuo tako su mu i pare u ruke padale. Dolazim ocajan kuci.Noc,zaspati ne mogu.Prvo sam ljut na tog momka.Miraš se zove.Smrdljivi smrad. Da mogu skocio bih,rukama bi ga davio.Stežem rukama jako jorgan.Napet sam k'o struna.A ljut sam i na sebe.Zašto obecavam olako nekome nešto,a niti je znam niti poznajem?Pa se onda na nju ljutim." A njoj ,sutra cu grubo prici". Reci cu joj:"Znaci ja da te poducavam,a ovaj picopevac da te jebe"!Teško dišem.Mari ona,boli je picka za sve. Ima momka,sama nije.Bogat ,dobra kola.Kuca tri sata.Malaksavam.Sine mi ideja!A što da ne preotmem curu, komunjari.Ðeticu da je otmem.Jer i oni otimaju.Krce sebi put štitom sa petokrakom.Ali ona njega voli.Ma šta voli.Zbog auta."On je prazan,on je glup,al' auto vozi skup",tako Bora Corba kaže.Odlucim se. Otecu je po svaku cenu.Ako Bog dadne i sreca junacka.Zaspem. Ujutro kujem plan i doruckujem.Na radiju pesma kao porucena.Od stare grupe "S vremena na vreme". Pesma je"Karavan" Otecu je dina mi kao zdrava bol otecu je nek' je jaran po sto puta moj. Uma uma uma da,kaaravaan uma uma uma da ma ..ša.. lah. Popodne sretnem Mariju.Kažem:"Kako si danas lepa".Ona se smejulji.Odvedem je u biblioteku.Dam joj one knjige i vežbamo Engleski.Krenemo napolje.Kad,provala oblaka.Mi otišli u jedan haustor.Ne da grmi, nego rastura.Ona se stisla uz mene.Boji se.Malo se stišalo.Pogledamo se i poljubimo spontano.Pa onda strasno i dugo.Ispekao sam ja "zanat" sa lepom crnkom Žaklinom.Predložim da odemo kod mene.Roditelji mi otišli kod brata u Kikindu.A i da haljinu osuši.Suši se haljina.A mi goli na krevetu.Imao sam "okršaje" sa Žaklinom. Pa sad dajem gas do daske.Preoteh je.Šta bi mogao Miraš da joj prica?Ja sam hiljadu puta zanimljiviji. Miraš joj prica kako ima striceve mafijaše.Kako ce od strica dobiti Porše.(Malo mu BMW što ima). Kao ima stric toga.Dace malom nek se dete igra.Pu!Skota jebenoga."Vidi kurca u slamenom šeširu". A za ovo saznao moj pobratim i školski drug Miki,Mihajlo Vukotic.Momak u Nikšicu roden.Pravi, ali pravi Crnogorac.Da ne kažem plave krvi.A i da kažem. Dve prababe mu bile kraljice.Jebite se sadašnji :"Tiiiiiiito"."E, neka si im zavukao.Pozlatio se.E, neka si,fukari.Majku im njihovu komunjarsku, džabalebarošku."Piše E mailom Miki meni.Zove mene i Mariju u London.Troškove on snosi.A ucenik generacije se snašao u Londonu.Da ja imam smisao za biznis kao on.Polako mu sve krenulo.A vidi ti šta naš covek može, sve može.A tamo hladni vetrovi duvaju.Treba se izboriti.Jakati se.Ne kao ovde:"Tiiiiiiiiiito".
Idemo taksijem do busa.Taksi malo usporava.Stoji Miraš pored auta i blene u nas.Kao vo peceni.
A kroz otvoreni prozor Marija mu dobaci:"Šipuga Miraše,ko te šiša"!Taksi ubrza.Vozac se smeje: "Jebo ga BMW.Uštva.Svima nam se na kurac popeo.I takvi kao on".Mirašu nije jasno šta ga snade. Onakav auto,lovan.Pa još je on iz junacke kuce stare. Onda za Begeš.Pa u Peštu na avion.Marija govori Madarski perfekt.Sletimo u London.Ceka nas Miki.Lepi mladic.Zdravi zubi i grgurava crna kosa.Srednjeg rasta.Miki još nema auto.Ne stice se to tamo lako.Taksijem obilazimo London.Trafalgar.Dupli autobusi.Vestminster.Big Ben. Uvece pijemo viski u njegovom stanu.Pravi viski.A ne što Mirašev otac uvozi.Iz Mongolije. " Uhvatio" nas malo.Skidamo se goli.Kad sam vodio ljubav sa Marijom.Nije mi nikad pušila. Mislio sam da ne voli.Ne bih ženu nikad terao da radi što ne želi.Tucamo se utroje.Prvo ja Mariju. A ona puši Mikiju.Pa kontra.Pijem ostatak viskija.A Miki tuca Mariju na podu.Ona digla u vis lepe noge. Vrišti, stenje,smeje se.Smejem se i ja.Sve je to lepo.To i Marija kaže.Sutra dolazi Mikijeva cura. Dolazi Mikijeva devojka,Suzana.Ona je briljantni student menadžmenta.Mikijeva, i leva i desna ruka. Ulazi ona,Suzana.Pa ona je crnkinja!Otac Englez,a majka iz Brazila.Crna ,gusta ,prava kosa.Ofarbani crveni pramenovi.Moderno nema šta.Malo širi nos i punije usne.Lepa.I onda mi u cetvoro. Dok Miki "obraduje" Mariju,ja sa Suzi.Sise osrednje.Ali guza!Baš kao u crnkinje.Lambada. Ja joj ljubim obe polovine guze.Pa onda malo zagrizem.Nežno.Pa liznem.Pa sve isponova.Onda joj ljubim i ližem lepe noge ispod kolena.Kao da je sa plaže,preplanula.I prednju i zadnju stranu ljubim, i liskam. Onda se ona otvara.Picka joj kao cvekla.Pa onda ja sa Marijom,a njih dvoje.Oboje smo u pozi 69.I oni isto. Posle žestokog seksa,pijemo viski.Odmaramo.Kažem Mikiju:" Da su nas sad videli oni "naši"dole". Miki kaže:"E,jebe mi se.Znam te tamo "patriote".Vidi, mi smo zreli ljudi.Znamo šta hocemo.Mi smo deo nove Evrope.Stasali smo na ulici sa pištaljkom.Znamo šta radimo.Želimo red i rad.A svako neka radi šta hoce i šta voli.Neko voli jabuke,a neko opet kruške".Na to ce Suzi:"Mi smo slobodni ljudi. Volimo se i radimo šta nam prija.Šta je koga briga?Poštujemo se svi ovde.Miki mi je pricao o vama. Radimo ono najbolje.Ništa ne bi bilo i da smo homoseksualci.A to nismo"."Tako je",svi se slažemo. Miki kaže meni:"Na primer da sam oženjen i žena me prevari.Nisam Balkanac da tragicno shvatim to. Dobro nije prijatno.Ako i dalje samnom hoce.Precutacu.A vraticu joj to sa nekom drugom ženom,ako mognem da je nadem". Miki kaže:"A evo i tamo nastupaju promene".Jer vece kada mi sedimo i pricamo je: 5.oktobar 2000.god. Miki i Suzi nas prate na avion.Suzana je stvarno opasno pametna devojka.Miki mi kaže:"Bojim se za tebe sad tamo.Miraš i njegovi ce gledati da ti se osvete.Kad se najmanje nadaš.Znam ih dobro. Kurve su to.Gledace zvrcku da ti naprave".Kažem ja:"Ne brini se pobratime.Klacemo se i zubima ako treba.A promene su tamo,sve ce se smiriti.Videceš"! Tako i bi.Uštve su se primirile.Zavukle se negde.Rovare samo.Promene.Ja sad i posao imam, dobro mi došlo znanje Engleskog.U dogledno vreme.Smislicu nešto.Kad bih se povezao sa Mikijem. Biznis.Ali polako sve.Još smo ja i Marija zajedno.Dokle cemo,ne znam to.Ona je pametna devojka. Baš pametna i mila.Da je lujka,vuculja ili ulicarka,e...ne znam da li bih je tada oteo onom nitkovu. Ne obracam pažnju više na svadbe.A zakleo sam se kada moja bude bila.Sa Marijom ili nekom drugom. Niko nece smeti dirnuti sirenu na autu.A kamoli izvaditi pištolj.Puci ce mu pivska flaša u glavu.Makar to i Miki bio.
Još nešto o Mariji.Taman smo se nekako upoznali.Mislim na krevet.Sam pocetak naše veze.Ležimo na krevetu i pricamo nešto.Ja joj kažem:"Vi, Madari imate lep obicaj da...."A ona ce:"A ne,to mi je mama... ja sam Crnogorka"!
Ako se koja pticica i prepozna u ovoj prici.Nek se ne ljuti.Demokratija je,sloboda govora.
Ova prica je posvecena mom drugu iz armije.Ma gde sada živeo.Iz Berana je inace.Evropski orijentisaniÐetic .Sjajan covek.

Нема коментара:

Постави коментар