недеља, 25. новембар 2012.

Da li ću ikada voleti nekoga kao njega

Dakle, moj prvi cyber sex se dogodio. "Sexnula" sam se a ostala nevina. (da napomenem, ovo se dogodilo krajem proslog i pocetkom ovog veka, dakle decice, ja si nisam mogla priustiti mobilni i vecina nas je jos uvek imala kucni telefon. Sve sextiranje i cyber sex je bilo prilicno novo).

Otisla sam u skolu poput nekog zombija, sva neispavana, u nekom polusnu. Nisam mogla verovati da sam pricala sa muskarcem kojeg ne poznajem tako otvoreno, o seksu!!! Ne samo pricala, nego masturbirala...i svrsila, i te kako svrsila. Moja mala izdajica, pri samoj pomisli na njegov glas bi pocela da salje ugodne osecaje uzduz kicme.

- O Boze, sta se dogadja. Ni jednog profesora nisam cula a kamo li razumela. Dan je brzo proletao a meni u mislima on.
- Koja sam ja guska - govorila sam sebi. Nema sanse da me ponovo nazove. Da li uopste zelim da me nazove??? Polako me pocela gristi savest. Kako sam si mogla to dopustiti??? Sta ako ga nekada upoznam i bice ono, hej, ja te znam!!!
-Ali, hej, sta me briga. Ja sam odrasla osoba, zabavljalo me i gotovo - popravdala bi samu sebe.
-Ali, sta ako on zivi ovde, u istom gradu. Sta ako me zna??? Sta ako me provali pred prijateljima?
Za one koji su procitali "Zlocin i kazna", znace tacno kako sam se osecala.

Na putu kuci, gledala sam u lice svakog muskarca pokusavajuci mu dati "glas".

-Ne, nije on. On mora biti malo visi od ovoga, onako krupan glas.
-Nije ni ovaj...plava kosa, plave oci...nema sanse... moj "glas" mora imati crnu kosu, crnomanjast, pravo musko lice. Cak i kad se obrije vidi se brada. Ovaj jadnik nema sta da pokaze, da vetar duvne odneo bi i njega i par paperja na njegovom licu.
- Ovaj je star. Rekao mi je da smo isto godiste.

Stigla sam kuci. Uh, ni krevet nisam napravila. Otisla sam u kuhinju da si napravim caj. Moja cimerka je vec bila tu. Vec streba...e jesmo se nasli, vise od pola dana na predavanjima, dodji kuci pa citaj. Ali, ako zelis da zavrsis, onda sedi pa uci.

- Zdravo cimerka, - rece.
- Zdravo. Necu ti smetati, samo da si napravim caj - uzurbano joj odgovorim.
- Ma ne smetas mi sada.
- Uh, do djavola. Cula me jutros. Sad ce bruka - pomislih otrcavsi prema WC-u.
- Ej, cimerka, jel ti pricas u snu? - upitala me.
- Ako pricam onda nisam svesna, verovatno spavam- odgovorim kroz na silu napravljen smeh. Zasto, jesam li te uznemiravala?
- Cula sam tvoj glas jutros rano kao da si sa nekim pricala ali je bio mrak u sobi, pa reko' mozda pricas u snu. Nisi prestala mrmljati do zore.
-Ha, ha, ha - smejala sam se iz WC-a. Nisam pricala u snu. Pricala sam sa jednim tipom sto sam ga upoznala na chatu.
- Seres, - rece ona, banuvsi u WC (zaboravila sam da zakljucam vrata).
- Jesi ti normalna? Pravo si me uplasila, a kao sto vidis ne serem neo se spremam za tus.

Kada je uletela ja sam bas skidala gacice i sto se kaze bas pravo naguzila prema njoj. Jedna ruka je skidala gacice a druga dodirivala osetljivi deo moje pickice (volim da je diram, sta da radim). Primetila sam da se ukocila na vratima i okrenuvsi se gola prema njoj zatekla je kako skenira moje telo. Bilo mi je smesno njeno lice. Zacrvenila se, a njene plave oci postale jos plavlje.

-Jebote cimerka, sto imas lepe sise - odvali ona.
- Mars tamo, hahaha, strebanje ti je pomutilo pamet. Hajde, zatvori vrata da ne dodje cimer pa da me vidi ovakvu. Sedi na solju dok se tusiram, moram da cujem necije misljenje o jutrosnjem dogadjaju inace cu prolupati. Danas nisam nista razumela na predavanjima.

...................ukoliko ja nastavim na ovaj nacin sa opisivanjima imacete knjigu od 1000 strana....

U svakom slucaju ispricala sam joj sta se dogodilo. Tada sam saznala da moja cimerka nije ravnodusna prema curama iako voli decke. Bila je prilicno dobra u davanju saveta, da te spusti na zemlju kada je to neophodno. Moj "glas" je postao deo svakodnevnih razgovora, kritika i saveta.
.........................................................

Gosp. "Glas", tako cemo ga zvati, nazvao me je iste veceri i razgovarali smo dugo. Ne znam o cemu, ali dugo do u jutro. I zavrsilo se opet, kao i proslog jutra. Vrlo ugodno.

Sledecih par meseci, svakodnevno smo pricali. Chat smo zaboravili.

Sa njegovim glasom bi se budila, sa njegovim glasom bi u san utonula. Ispunjavao me je u svakom pogledu.

Uvek me poticao na ucenje i objasnjavao koliko je vazno da budem odlucna u postizanju licnih ciljeva. Zvucao je mnogo zrelije od mene iako, kada razgovaram sa mojim vrsnjacima, mnogi kazu da se ponasam odraslije i zrelije od njih. Govorio mi je da je sada vreme kada vrsim investiranje u samu sebe i niko ne bi smeo da me spotakne. Ucio me je kako da prepoznam ljude koji slatko govore a iza ledja podvaljuju.

Par stvari mi jos uvek nije jasno. Naime, na fakultetu smo imali hrpu predmeta za koje smo morali izdvajati mnogo novca da bi kupili knjige. Kada bi razgovarala sa njim o tome sta ucim zvucao je kao da je upravo tu knjigu procitao. Godine, brojeve, statistike, licnosti...odakle je to znao (a znam da nije volio citati knjige niti je tada google postojao).

Secam se jedne veceri dok smo pricali o pocetku drugog svetskog rata, o progonstu jevreja, detalje koje je spominjao o "kristalnoj noci", o Hitlerovoj knjizi "Moja borba", bile su u mojoj knjizi na stranama koje bi trebala procitati do sledeceg casa. Na fakultetu sam imala casove nemackog, on je znao pricati nemacki. Astronomija, gradja planeta, gustina gasova, filozofija a kasnije i istorija Egipta, uvek je imao nesto reci a o cemu bi ja bas tada pocela uciti.

Kako, zasto, odakle??? Pa on nema doktorat, fakultet je zavrsio u BGD-u (a njegova profesija nema nikakve veze sa navedenim oblasitima). To me impresioniralo, a i dan danas je isto. Mislim, da ukoliko bi bila na kvizu za milionera i trebala pomoc, nazvala bi njega za pomoc. Njegov odgovor na sve to je bio "to je dio osnovnog obrazovanja koji bi svaki odrastao covek trebao znati". Mrzila sam kada to kaze jer sam se osecala nedoraslom.
.....................
Proslo je par meseci a da nisam tacno "znala" kako izgleda. Toliko povezana, toliko bliska, toliko otvorena prema njemu a izgled...ne znam kako izgleda. Moja cimerka, moj mentor u "odnosima na daljinu", vec me pocela zezati da je on neki deda, psiholog, mozda cak i ozenjen.

To "ozenjen", zaista mi je smetalo.

-Kako bi neko mogao biti ozenjen a da prica sa mnom do 4 ujutro? - pitala bi je kao neka klinka.
- Pa mozda radi nocnu smenu.

Pa provericemo. Dali smo si sedam dana i ja bi ga nazvala kada bi god moja cimerka rekla, cisto da proverim. Nije bio ozenjen, niti razveden. Jednostavno, decko moje godiste, koji preko dana radi i to prilicno dobar posao a noci redovno vec nekoliko meseci poklanja meni.

Par puta je je ostavio mobilni ukljucen kada bi mu neko dosao u kancelariju, nadajuci se da ce brzo otici. Tada bi slusala njihov razgovor i svideo mi se njegov nacin razgovora. Nikada drsko ali uvek odlucno. Cak i kada je trebao otpustiti nekoga, to je vise zvucalo kao zavrsetak poslovnog dogovora umesto otpustanja nekoga ko ne zadovoljava uslove za mesto na koje je postavljen.
.......
Zaljubljena klinka, a? Savrsen decko? Tako mi se cinilo.
...........

Doslo je vreme kada sam ga pitala da mi posalje sliku (u medjuvremenu, telefonski sex smo usavrsili. Orgazmi su pucali skoro svaku noc. Cak bi ga nekada nazvala u po dana, napeta od ucenja ili pripreme za test, mazeci se, slusala njegov glas dok ne bi svrsila. Palila bi se dok bi mi objasnjavao kako ne sme da ustane jer ima piramidu u pantalonama i kako vrh njegovog Richi-ja se zabija u sto.).

Umesto slike, rekao je dodji pa me vidi. Medjutim, moja cimerka je bila uporna i zahtevala je sliku. On nije imao scanner a ni telefoni nisu imali kamerice, tako da je uvek nasao nesto zasto ne salje sliku. Ja sam imala sliku na kompjuteru i poslala sam mu je odavno. Ipak imam duzeg chatskog staza od njega i cesto puta sam razmenjivala slike sa osobama, bez da sam dolazila u ovako bliski odnos. Nakon skoro 14 dana mog navaljivanja i ljutnje, dobila sam sliku. Secam se i dan danas tog osecaja.

Zvala sam cimerku. Sada treba da ga vidim. Do sada, znam sve o njemu. Znam ko je u dubini duse, sto se kaze, ali sada...sada cu spojiti moju fantaziju i neki oblik realnosti.

- Cimerka, hajde otvaraj sliku!!!

Da li se secate kada smo koristili telefon da se spojimo na internet. I secate se koliko je trebalo da se skine 300kb. Vecnost!!!

- Sad ces videti koja rugoba, - podsmevala mi se cimerka.
-Ej, cimerka, jesi li to popila samo pola vijagre danas? - upitah je. (To smo gosp. Glas i ja cesto jedno drugom govorili)
- Ne, zasto? - pogleda me.
- Pa sta me podjebavas onda. (ukoliko bi uzela celu onda ne bi me pod.....hahahah) . - Vidis da umirem ovde a ti me jos tu cimas.
- Ma cimnem te za picku - rece i prasne u smeh. (inace, sa cimerkom je bilo svega ali o tome drugom prilikom).

Skidanje slike zavrseno. Polako se otvara. Tisina u sobi...i ja i cimerka gledamo u sliku. Kozna jakna otvoreno braon boje, crne pantalone, kosulja, kravata...crne cipele, laktom naslonjen na auto a mobilni u ruci. Neko ga je slikao dok je telefonirao. Lice ozbiljno kao da sklapa poslovni ugovor u centru grada.
- Povecaj malo - kazem cimerki.

Sada oboje mu gledamo u lice. Crna kratka kosa, lepo pocesljana, cisto obrijan, pune usne...ma nasa faca 100%.
- Pa nije los - rece cimerka.
- Mars tamo, djubre jedno. A sta si ti ocekivala, nekog olosa,- pomalo ponosno i jos vise zaljubljeno odgovorim.
- Jos samo da pokaze da je dobar u stvarnosti kao na telefonu pa ce biti dobro - malo ponizavajuce rece cimerka i odmakne se od kompjutera.
..................

Нема коментара:

Постави коментар