среда, 26. септембар 2012.

Noćno Putovanje

Sećanje na to letovanje polako bledi ali taj događaj će, čini mi se, zauvek ostati urezan u moje pamćenje.
Srećno doba studiranja u nesrećnim devedesetim godinama. Nekolicina bliskih prijatelja, skoro dečije igre na plaži, vesele noći, bezbrižnost...
Kakvo bi to letovanje bilo da nije bilo i letnje ljubavi, puno uzbuđenja, mnogo želje, malo olakšanja poslednjeg dana... Posle toganekoliko sve ređih poziva i skoro potpunu zaborav. Možda ponekad uspem da prizovem u sećanje njene oči, ukus poljupca, dodir...
Poslednjeg dana ona me prati do autobuske stanice, njene skrivene suze, mahanje korz zatamnjeno staklo, izmešan miris njenog parfema i težak miris autobusa. Pojačava se zvuk motora i njeno lice i ruku koja maše menja pogled na more koje se udaljava...
Pored mene na sedištu nema nikoga. Ne zadugo. Na nekoj od sledećih stanica, još uvek na moru, ulazi devojka koja mi deluje poznato... da... jeste... ojnaje bila u autobusu i kada sam putovao na more pre petnaest dana. I tada sam je primetio. Tako je zračila da sam morao da je primetim. Niska, duge kose, svetlog lica, u tananoj majičici bez ičega ispod i u veoma kratkom šortsu od teksasa... Sigurni hod, od koga poskakuju malenesputane grudi šiljatih vrhova i njiše se obla guza.
Istim takvim hodom je i sada išla duž autobusa naizmenično gledajući u kartu u ruci i u brojeve na sedištima.
„Da li je mesto do vas slobodno?“ prenuo me je njen glas. Stajalaje pored mene ičekala moju reakciju koja je kasnila... 
„Da, naravno“ rekoh
„Da li vam više odgovara da ste do prolaza ili do prozora?“ ponovo je ona pitala
„Šta vama više odgovara?“ odgovaram protivpitanjem.
„Do prozora“ reče kratko i već je krenula ka svom sedištu ne sačekavši da joj oslobodim prolaz.
Tada sam prvi put osetio njenu kođu na svojoj, sudar kolena, njena bedra klize preko mojih... i ... tu se priča zavrsila. Bukvalno. Gledali smo malo u casopise, malo na stranu. Nije bilo pokušaja da ze započne priča. Samo sam je pnekad krišom gledao kada sam mislio da ona to ne primećuje. Gledao sam njeno lice, kosu, golo rame i divnu kožu, kupastu dojku ispod tanke majice, divna bedra...
Ali, nisam dugo ni geldao jer je uskor pao mrak, naseljena mesta zamenio je mrkli mrak i njihanje autobusa. San nije dolazi na oči nikako.
Tada me je nešto posebno probudilo. Moja saputnica je, rešivši da se bolje namesti za spavanje, meni korenula leđa i bukvalno mi je gurnula svoju zadnjicu u krilo. Sama činjenica da mi je njena slatka guza na butini nije me toliko iznenadila koliko osećaj dodira njene butine an moju butinu, takodje golu. Veoma brzo su mi se sve dlake na telu nakostrešile, mislio sam da i ona oseća kako je i bez pokreta golicaju moje dlačice na butini. Nisam smeo da se pomerim. Nisam želeo da to prestane. Nisam želeo da ona pomisli da sam primetio (kakva glupost, naravno da sam primetio).
Sedso sam potpuno miran, samo jedan deo mog tela nikako nije želeo da miruje. On se pokrenuo praveći šatorčić od mog šortsa. Trpeo sam kao da sam u nekoj čudnoj igri „ko će duže da izdrži“.
Ne zanm koliko je vremena prošlo kada je moja saputnica rešila da promeni položaj, naglo se okrenula, sela pravo i onda lagano spustila glavu na moje rame.
Hm. Šta sada uraditi? Šta uraditi kada mi prija miris njene kose? Opet sam se potpuno skamenio. Od truckanja i krivudanja autobusa ona se na tren razbudila i ispravila, učztivo podigla glavu sa mog ramena. To je trajalo jako kratko i već kod naredne krivine njena glava je bila na mom ramenu ponovo. Mmmmm blaženstvo. Divno. Mirisno. Ali, pomalo neudobno za mene. Više bi mi prijalo kada bih mogao da prebacim ruku preko njenog ramena, to bi bio prirodan pložaj...
Sam sam sebe hrabrio da to treba i da uradim: da prebacim ruku preko njenog ramena i da se uverim koliko čvrsto spava ukoliko uopšte spava. Polako sam počeo da izvlačim svoju ruku i prebacujem je iznad njene glave, spuštam, lagano guram... Ona odmiše glavu od sedišta, pušta me da spustim ruku nanjeno rame, a potom vraća glavu nazad...
“Dakle tu smo!” Skoro uskliknuh u sebi. 
Lagano sam spustio ruku na njeno golo rame. Blaženstvo. Ona se nekeko lepo nemestila, ušuškala. Sada je putovanje moglo, što se mene tiče, da traje I osamdeset dana.
Butine nam se opet dodiruju, onako jedva, kao da je osećam samo na vrhovima svojih dlačica. Sada sam se okuražio. Pomeram butinu. Milujem je. Klizim svojom kožom po njenoj. U stomaku mi je vrtlog od želje I uzuđenja. Spuštam obraz na njenu kosu. Ne reaguje. Naslanjam sada slobodno svoju glavu na njenu. Miruje. Okrećem lice I suštam usne na njenu kosu. Udišem miris. Ljubim joj teme. Iako miruje, znam da je to osetila, jer tada ona počinje da pomera svoju nogu, klizeći po mojoj. 
Oh bože, da li je ovo moguće? Oteklina u mojim gaćicama je već takva da počinje da me boli od želje za dodirom. Ali, ja ne želim dag a dodirnem. Neka ga, neka čeka.
Vrhovima prstiju ruke koja je preko njenog ramena dodrujem njenu mišicu. Kao slučajno. A onda kao manje slučajno. Na kraju, dodirujem je sasvim namerno. Nežno. Crtam kružiće po njoj. Milujem je. Sasvim sam ohrabren. Polako zavlačim prste ispod njene mišice, pod pazuh, dodirujući njenu toplu kožu. Ne mirujem. Istražujem. Vrhovi prstiju žele da se podvuku pod tanku tkaninu majice. Teško je uraditi to. U stvari, bilo je teško sve dok ona nije lagano podigla voju ruku. U neverici čekam nekoliko trenutaka a onda lagano jagodicama pratiju klizim po koži ispod majice, osećajući kako je sve mekše I mekše, približavajući se vrhu njene slatke sisce. I najzad, osećam najpre naboranu kožu oreola, zamišljam da je svetao I nežan, a onda I krut vrh bradavice. Nežno I pažljivo ga pokrivam vrhom srednjeg prsta I lagano kotrljam u krug. 
Sada me već uopšte ne izneadjuje kada osetim da je svoju butinu prebacila preko moje I da je čaku spustila na moj stomak.
Jedino što sam mogao da uradim u tom trenu je da pružim ruku I sa police iznad nas skinem moju teksas jaknu I pokrijem nas. Sada je sve, ali baš sve sakriveno. 
Sasvim je jasno pokazal da ju je ovo pokrivanje potpuno oslobodilo. Milovala mi je nežno stomak spuštajuči ruku niže. Verujem da je osetila grčenje mišića, drhatnje. Meni se činilo das am odskakivao od sedišta koliko sam se tresao.
Ovo je bio znak da ja dlanom prekirjem njenu kožu na butini. Lagano sam je milovao. Zajednički smo se približavali, ja ka nejnoj vrelini, ona ka mom uzbuđenju. I nekako u isto vreme smo dodirnuli, osetili, I zastali. Mirovali. Potom stegli, kao da želimo da budemo sigurni da je to to , I dad a neće nigde pobeći.
Moji prsti su prosto proleteli ispod nogavice do centra univerzuma, do vreline I vlažnosti, do klizavih pregiba, nežne rupice. Nestrpljivo su u prvi mah dodirnuli svaki delić, a potom su staloženo, kao po nekom planu, počeli da miluju usnice celom dužinom, pa osetljivu kvržicu na vrhu, pa rupicu, stalno ponavljajući tu melodiju, uključujući sve više prstiju I svirajući sve komplikovanije deonice. 
Njeni su prstići pak imiali lakši posao sa instrumentom koji je štčao u vis, obuhvativši ga I lagano prevlačeći po njemu. Palcem je povremeno milovala sasvim mokar I sluzav vrh, a potom nastavljala dag a miluje celom dužinom I navlači lagano.
Ja sam je I dalje ljubio u teme, udišući njen miris I nežno milujući njenu bradavicu.
Nije moglo ovo dugo potrajati. Znao sam to.
Iznenada, skoro neočekivano iz mene je poletelo pravo u gaće, natapajući njenu ruku, stomak, moj veš I šorts. Grčeći se, ubrzao sam kretnje prstima I osetio da se I ona grči I da butinama steže moju ruku ne dozvoljavajući mi da dalje pokrećem prste.
SMirivali smo se, u istom poloćaju. Ruke su ostale tamo gde su bile I do sada. Ona je popuštala stisak butina, mojeuzbuđenje se još uvek trzalo I pulsiralo u njenoj ruci.
Ona kao da je sada ponovo I zaista zaspala. Bez obzira na sve što se desilo, nisam želeo ničime da ugrozim ovo uživanje I smirenost. Nije mi padalo na pamet da bilo šta kažem, uradim, pokrenem…
Samos am ostao tako sa rukama nanjenoj dojci I u njenim gaćicama. 
Samos am osećao kako se vlažnost, najpre topla, a sada pomalo hladna ineprijatna, širi po mom vešu I šortsu.
Svitalo je, autobus je počeo da se zaustavlja na prvim stanicama I vrlo brzo, kao što je I ušla u autobus, ona je ustala, ostavljajući me pokrivenog teksas jaknom, brzo izgovorajući svoje ime.
“Ja ovde izlazim” samo je to rekla kao dodatak, ne gledajući me u oči. Posmatrao sam je u polumraku kako hoda niz prolaz prema prednjem delu autobusa.
Nisam je video dok je uzimala stvari. Autobus je krenuo. Osvrtao sam se pokušavajući da je vidim još jednom. Uzalud.
Ponovo sam se opustio u sedištu.
O svemu što se desilo svedočila je samo ogromna fleka na mom šortsu I lep miris na mojim prstima koji su jemilovali.
Uskoro sam I ja morao da izažem. Držao sam jaknu ispred sebe dok sam izlazio, uzimao stvari I dozivao taksi.
Bilo je zaista divno. Divan je taj osećaj davanja I uzimanja, bez ikakvih očekivanja. Osećaj slobode. Malo je to ushićenje kvarila činjenica da je verovatno nikada više neću videti I das a njom, a verovatni ni sa bilo kojom drugom ženom, nešto slično neću doživeti.Ipak, osmeh na licu je ostao. I sada je tu dok ovo pišem.

Нема коментара:

Постави коментар